Koprološki pregled podrazumeva mikroskopski pregled (slika 1.) prethodno pripremljenog uzorka fecesa, odnosno uzorka izmeta radi provere prisustva odgovarajućih parazita koji mogu narušiti zdravlje Vašeg ljubimca. Vaš veterinar će Vam preporučiti ovaj pregled ukoliko su se kod Vašeg ljubimca javili znaci poput dijareje, naprezanje, gubitak apetita ili povraćanje. Takođe, odbor za parazitske bolesti kućnih ljubimaca (CACP) preporučuje da se bez obzira na data preventivna sredstva za date parazitske bolesti koprološki pregled kod odraslih pasa i mačaka treba vršiti 1-2 puta godišnje a kod štenadi i mačića do prve godine starosti 2-4 puta.(*1)
Slika 1. Mikroskopski pregled
Iako je Vaš ljubimac zaštićen i živi u stanu u istim uslovima kao i Vi treba da imati na umu da nijedno preventivno sredstvo ne pokriva sve uzročnike. Prilikom šetnji Vaš mezimac stupa u kontakt sa drugim životinjama, za koje niko ne zna da li su nosioci potencijalnih parazitskih bolesti. Takođe, prilikom istraživanja svoje okoline i njuškanja oni mogu da ih unesu u svoj orgnizam. Nažalost mnogi razvojni oblici crevnih parazita mogu veoma dugo da opstanu u spoljašnjoj sredini, i mogu se lagano uneti iz spoljašnje sredine u Vaš čak i preko zaprljane obuće.
Kako sve može da se inficira Vaš ljubimac?
1. Gutanjem jaja parazita- Najveći broj infekcija nastaje tako što ljubimci pojedu hranu koja je kontaminirana jajima parazita. Ovo se zapravo dešava najčešće kada psi njuškaju i jedu u parkovima, dvorištima ili sa travnatih površina gde su defecirali drugi ljubimci koji su bili zaraženi.
2. Na rođenju – Mnogi štenci se rađaju sa intestinalnim parazitima, kojima su se zarazili još u utrobi preko krvi majke.
3. Putem prelaznog domaćina – Ukoliko pas pojede zaraženu buvu može da unese pantljičaru.
Određene parazitske bolesti mogu da izazovu blage simptome dok druge mogu da prouzrokuju veoma teško stanje pa i smrt Vašeg ljubimca. Vlasnici svojih ljubimaca moraju da imaju u vidu i da pojedini paraziti mogu da se prenesu i na ljude. Parazitski uzročnici mogu da izazovu teške poremećaje zdravstvenog stanja kod štenadi, mlađih pasa ili imunokompromitovanih ljubimaca. Kod mlađih jedinki se obično javljaju teži klinički simptomi (povraćanje, dijareja, dehidratacija i anemija) i akutni tok bolesti, dok kod starijih pasa simptomi su blagi (uglavnom intermitentna dijareja) i u hroničnoj formi.
Šta uraditi ukoliko se ispostavi da Vaš mezimac ima intestinalne parazite?
Terapija protiv intestinalnih parazita može da obuhvata jednu od sledećih metoda:
1. Rutinska dehelmintizacija – Ovaj pristup bi trebao da je najidealniji. Sva štenad do prve godine starosti bi trebalo da se tretiraju sa sredstvima za dehelmintizaciju na mesec dana.
2. Godišnji koprološki pregled, posebno za odrasle koji ne primaju nikakva preventivna sredstva protiv parazitarnih organizama.
3. Drugi tipovi terapija bi zavisili od ozbiljnosti infestacije parazitima i težine zdravstvenog stanja. U skladu sa time vršila bi se po potrebi nadoknada tečnosti, pa čak i transfuzija i davanje suplemenata pre svega gvožđa.
Kućna higijena i preventiva u slučaju intestinalnih parazita:
Ukoliko se ispostavilo da Vaš ljubimac ima određene intestinalne parazite, kod kuće ćete dati lekove koje Vam je prepisao Vaš veterinar za Vašeg ljubimca. I doći ćete na zakazanu kontrolu odnosno kontrolni koprološki pregled.
Pojedini parazitski infektvni oblici mogu da opstanu u dvorištu dug vremenski period- nedeljama i mesecima pa mogu ponovo da izazovu reinfekciju. Iz tih razloga veoma je važno da održavate i dvorište čistim.
Kod kućnih ljubimaca koji se uglavnom drže u dvorištu preporučuje se češće vršenje koprološke kontrole kontrole na prisustvo parazita posebno u slučaju razvoja simptoma poput proliva.
Šta sve može da nam otkije koprološki pregled?
Koprološki pregled se primarno radi kako bi se dijagnostikovali gastrointestinalni paraziti, poput nematoda ( Askaridide: Toxocara canis, Toxascaris leonina, Ancilostomatide, Trihuride i Cestode: Echinococcus granulosus, Dipylidium caninum, Taenia vrste (Slika 2.). Ponekad se mogu naći i neuobičajeni paraziti poput spiroheta i flagela. Pozitivni rezultati su siguran znak da je u organizmu prisutna parazitska infekcija. Međutim, važno je znati da negativan rezultat zapravo ne mora da znači da parazitska infekcija nije prisutna. Pojedini paraziti ne oslobađaju jaja konstantno, te pojedini uzorci izmeta zapravo mogu biti negativni iako u organizmu postoji parazitarna infekcija. Ponavljanje koprološkog pregleda je potrebno posebno kod parazitskih organizama koji se veoma teško pronalaze.
Slika 2. A. Jaje vrste Toxocara canis, nađeno u uzorku izmeta kuje u laktaciji sa simptomima proliva B.Jaja vrste Toxocara cati, nađena kod mačeta sa simptomima proliva C. Trichuris vulpis, u uzorku izmeta psa sa ozbiljnom krvavom dijarejom D.Jaja Toxocara cati E. Jaja Toxocara canis F. Nekoliko kokcidijalnih oocisti u izmetu psa iz azila sa simptomima teške dijareje G. Ovalni oblik jaja Ancylostoma caninum, nađena u uzorku izmeta psa sa simptomima povraćanja i dijareje H. Oociste kokcidije u izmetu zeca sa simptomima dijareje I. Kokcidijalna oocista (najverovatnije Isospora felis) , u uzorku izmeta mačeta sa simptomima proliva
Priprema uzorka za koprološki pregled
Koprološki pregled podrazumeva mikroskopski pregled fecesa koji je prethodno pripremljen odgovarajućom metodom. Mikroskopski preparat fecesa se može pripremiti na jedan od sledećih načina:
• Direktnim razmazom na mikroskopskom preparatu (Slika 3): Ovo je brza, jednostavna i pouzdana metoda koja se koristi za brzi pregled kod sumnje na velike infestacije domaćina. Takođe, koristi se i za otkrivanje i procenjivanje pokretljivosti protozoarnih trofozoita i larvi pojedinih parazita. Može se napraviti direktno ili prethodnim koncentrovanjem uzorkovanog materijala. Ukoliko je nalaz negativan, rezultat treba da se obavezno potvrdi pregledom uzorka pripremljenog jednom od metoda koncentrovanjem ili pregledom trajno obojenog preparata.
Slika 3. A. Pripremljen mikroskopski preparat , direktnom metodom. B. Potreban materijal C. Dve kapi fiziološkog rastvora u koje se stavlja izmet, od kojih će se jedan bojiti sa lugolovim rastvorom joda.
• Sedimentacijom (Slika 4): Metoda se zasniva na koncentrovnju i razdvajanju parazita i svih njegovih oblika od fecesa u ispitivanom uzorku. Na taj način se povećavaju šanse za pronalazak i najmanjih količina parazita ili njegovih oblika u ispitivanom uzorku izmeta. Ovim tipom pregleda na preparatu se mogu detektovati jaja i ciste parazita. Centrifugovanjem uzorka paraziti se talože na dnu epruvete. Krupniji delovi fecesa se odstranjuju filtriranjem kroz filter papir ili gazu. Dodavanjem formalina kao fiksatora, i etil-acetata za razlaganje organskih materija a posebno masti, značajno se povećavaju šanse za pronalazak parazita ili njegovih oblika.
Slika 4. A. Filtracija uzorka B. Centrifugacija pripremljenog uzorka C. Slojevi uzorka nakon centrifuge D. Jedna od faza pripreme uzorka metodom sedimentacije
• Flotaciona metoda (slika 5): Takođe spada u metodu koja se zasniva na koncentrovanju. Međutim kod flotacije parazitski oblici se skupljaju na površini pripremljenog uzorka. Prilikom flotacije koriste se rastvori za flotaciju koji su različite gustine. Uobičajeni rastvori za flotaciju su NaNO3 rastvori, šećerni rastvori, natrijum hloridni rastvori, cinksulfatni i magnezijum sulfatni rastvori. Sama flotacija može da se izvodi sa ili bez centrifugovanja.
Slika 5. A.Ukoliko je vršena flotaciona metoda uz centrifugiranje sloj koji se koristi za pretragu je naznačen na slici B. Flotacija bez centrifugacije uzorka, na površinu skoro prepunjene epruvete se stavlja pokrovna ljuspica koja stoji 20 minuta, a zatim se prenosi na mikroskopski preparat C. Materijal potreban za pripremu mikroskopskog preaparata flotacionom metodom
Reference:
(1)’The Importance of Routine Fecal Exams, Protecting pets and their owners from parasitic infections’,by authors Dwight D. Bowman MS, PhD Professor of Parasitology, Cornell University College of Veterinary Medicine and Araceli Lucio-Forster BS, PhD Teaching Support Specialist, Cornell University College of Veterinary Medicine.