Bolesti izazvane protozoama su piroplazmoza i đardija, a bolest izazvana rikecijama je erlihija.
Piroplazmoza (babezioza) je bolest izazvana protozoama, isključivo se radi o krvnom parazitu. Krpelji predstavljaju vektore bolesti, a psi su najvažniji domaćini za ovu bolest. Kod mačaka se bolest manje javlja i blažeg je toka. Piroplazmoza se isključivo prenosi putem inficiranih krpelja, a inkubacija varira od par dana pa do tri nedelje. Klinička slika protiče u dva oblika. Prvi oblik praćen je perakutnim tokom, gde se razvija hipotenzivni šok, a drugi, češći oblik praćen je razvojem hemolitičke anemije. Perakutni oblik se javlja najčešće kod štenaca i dovodi do hipoksije, hipotenzije i vaskularne staze, a nekada može doći i do pojave krvi u mokraći i do veoma brzog uginuća. Akutni oblik koji je mnogo češći praćen je hemolitičkom anemijom, povećanjem slezine i smanjenjem broja trombocita. Ovaj oblik bolesti može biti fatalan za štenad i za odrasle pse. Simptomi koji se javljaju kod akutnog oblika su letargija, anoreksija, povišena telesna temperatura, krv u mokraći, žutica. Boja mokraće je boja kafe. Kod mačaka se obično babezioza javlja u uzastu do dve godine i klinički se manifestuje pojavom letargije, anoreksije, nakostrešenosti dlake ili prolivom. Retko se kod mačaka razvija žutica i povišena telesna temperatura. Dijagnoza se postavlja nalazom babezija u inficiranim crvenim krvnim zrncima što se postiže pravljenjem krvnog razmaza iz periferne krvi. Za dijagnostiku se takođe koriste hematološki parametri gde se kod inficiranih životinja primećuje pojava anemije, smanjen broj trombocita, povećan broj leukocita i limfocita, takođe je povećan broj eozinofilnih granulocita. Terapija babezioze izvodi se primenom preparata koji direktno deluju na uzročnika, preparata koji utiču na kontrolu imunog odgovora i potporne terapije (vitamini). Preventiva se ogleda u izbegavanju predela gde ima dosta krpelja, u izbegavanju visoke trave i šiblja. U preventivne svrhe veliki značaj ima upotreba komercijalnih antiektoparazitika u raznim oblicima (ogrlice, sprejevi, rastvori).
Đardija je crevna infekcija izazvana protozoom giardia lamblia. Đardija je najčešći parazit creva kod pasa, mnogo češća kod pantljičare. Infekcija nastaje preko zagađene hrane i vode i fecesa drugog inficiranog psa. Od đardije može da oboli i čovek. Klinička slika je praćena bezkaraterističnih znakova bolesti i uglavnom se samo primećuje prisustvo proliva. Proliv može biti povremen ili dugotrajan. Zaražene životinje ne gube apetit, ali gube na težini. Feces je blede boje, lošeg mirisa i izgleda zamašćeno. Uporan proliv dovodi do malaksalosti psa i lošeg opšteg stanja, kao i dehitratacije. Kod akutnih stanja može da se javi i povišena temperatura i povraćanje, ovo se ipak javlja samo kod štenaca. Za dijagnozu važan je klinički pregled životinje, ali za potvrdu ove bolesti neophodan je feces (stolica psa) za ispitivanje. Međutim, nije lako pronaći parazati koprološkim pregledom, zato je brzi test daleko pouzdaniji metod. Ukoliko test pokaže da je đardija prisutna kod psa, pristupa se terapiji sa odgovarajućim antiparaziticima koja traje 3 do 5 dana. Posebne preventive nema, najvažnija preventivna mera je održavanje higijene prostora u kojem se pas kreće. Dezinfekcija posuda za hranu i vodu koje su bile u kontaktu sa nekim obolelim psom. Kao i kod drugih parazita koji parazitiraju u crevima, preventiva se usredsređuje na testiranje i tretman inficiranih životinja i na primenu sanitarnih mera za smanjenje ili ubijanje protozoa u okruženju. Pored svih navedenih mera, redovna dehelmintizacija sredstvima koja deluju na đardiju predstavlja najbolju preventivu.
Razvojni put đardije
Giardia lamblia
Erlihioza je bolest pasa izazvana rikecijom erlichia canis. Erlihija isključivo napada ćelije bele krvne loze. Pojava erlihioze je povezana sa rasprostranjenošću krpelja koji su vektori ove bolesti tj. braon pseći krpelj. Često kod pasa kod kojih je dijagnostikovana babezioza postoji i infekcija sa erlihijom što sve ukazuje na simultano prenošenje ovih bolesti preko krpelja. Bolest prati povećanje limfnih čvorova, uvećanje jetre i slezine, povećana potrošnja i razgradnja krvnih pločica – trombocita. Broj leukocita je promenljiv, a anemija koja je povezana sa smanjenim stvaranjem crvenih krvnih zrnaca razvija se progresivno u toku akutne faze bolesti. Pored ovih navedenih promena zapažaju se i drugi simptomi kao što su depresija, gubitak apetita, groznica, ekcemi na ekstremitetima. Ovi simptomi se javljaju u akutnoj fazi i povlače se za dve nedelje nakon terapije. Klinički simptomi u hroničnoj fazi mogu biti srednje do jako izraženi ili simptomi bolesti mogu i da izostanu. Simptomi koji se javljaju u hroničnoj fazi praćeni su sklonošću ka krvarenju, bledilom sluzokoža, gubitkom telesne mase, pojavom tvrdih, otečenih i bolnih zglobova, pojačanim uzimanjem vode (polidipsijom), pojačanim mokrenjem (poliurijom) i neurološkim znacima kao što su pareza i napadi.U nalazu krvi dominira stalna trombocitopenija – smanjen broj krvnih pločica koja je prisutna i u akutnoj i u hroničnoj fazi bolesti. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, nalaza krvi, nalaza uzročnika u krvnom razmazu. Takođe, dijagnoza se može postaviti i primenom brzih testova kojima se određuje prisustvo antitela na erlihiju. U terapiji se koristi tetraciklin tokom 14 dana ili doksiciklin tokom 10 dana. Primena imidokarbdipropionata nije dala uspeha. Prognoza za oporavak je dobra, a poboljšanje nastaje tokom 24 do 48 časa nakon terapije tetraciklinom. Treba napomenuti da hematološki oporavak traje i do godinu dana. Preventiva je najvažnija kao i kod svih parazitskih bolesti i ogleda se u primeni komercijalnih antiektoparazitika u periodu sezone pojave krpelja (proleće, jesen). Takođe, za preventivu je važno i da se izbegavaju mesta gde ima dosta krpelja (šiblje i visoka trava).
Nalaz erlihije u krvnom razmazu