Besnilo je teška akutna, zarazna i kontagiozna bolest svih toplokrvnih životinja i ljudi, te stoga spada u zoonoze, jedino su ptice otporne na ovu bolest. Ovo je najopasnija zoonoza, jer završava smrtnim ishodom.
Bolest se isključivo manifestuje nervnim simptomima, u vidu ekscitacija (prenadraženost), poremećaja svesti, paralize i kome. Uzročnik je RNK virus iz familije Rhabdoviridae i pripada rodu Lyssavirus. Virus je neurotropan (napada samo nervno tkivo).
Rezervoari zaraze su divlji mesojedi (lisica, vuk, šakal), a ptice mogu biti prenosioci virusa. Do infekcije isključivo dolazi ugrizom divlje životinje. Čovek se može inficirati ugrizom besnog psa ili mačke. Nakon ugriza čoveka, životinja za koju se pretpostavlja da je zaražena besnilom se ostavlja na opservaciji 10 do 14 dana u veterinarskoj ambulanti.
Besnilo se javlja u tri oblika: silvatično, šumsko i urbano. Klinička slika besnila protiče u nekoliko faza, a to su prodromalna faza, faza ekscitacije i paralitična faza.
Prodromalna faza praćena je sa nemirom, uplašenošću, životinje se zavlače u tamnije prostorije, leže, grizu mesto ujeda, ne odazivaju se na poziv vlasnika, pokazuju netrpeljivost prema drugim psima i nepoznatim ljudima, javlja se nastran apetit, pa životinja guta strane predmete, otežano je gutanje, životinje sline pojačano, a mokrenje i defekacija su otežani.
Fazu eksitacije prati uznemirenost, razdražljivost, bescijalno lutanje, agresivnost, škripanje zubima, napadi na druge životinje i ljude, životinje grizu sopstvene delove tela, javlja se paraliza grkljana, pa zbog toga glas životinja je promukao i otežano je uzimanje hrane i vode, životinje burno reaguju na zvuke iz okruženja, kod životinja se javlja i fotofobija, a paralitična faza je praćena depresijom životinje, paralizom donje vilice i jezika, usled čega jezik viri iz usta i cedi se pljuvačka, takodje dolazi i do paralize ždrela, grkljana i mišića trupa i ekstremiteta.
Terapija se kod životija ne sprovodi. Kod ljudi u terapijske svrhe koristi se antirabični hiperimuni serum, gama globulin i interfero, terapija ima za cilj da spreči prodor virusa u centralni nervni sistem.
Preventiva kod životinja igra najvažniju ulogu i zasnovana je na redovnoj vakcinaciji životinja. U našoj zemlji po zakonu je ovbavezno vakcinisanje svih pasa i mačaka starijih od 3 meseca. Prva vakcinacija se obavlja u uzrastu od 4 meseca i nakon toga je obavezno vakcinisanje pasa i mačaka svake godine protiv besnila. Psi koji idu u lov se vakcinišu dva puta godišnje, takođe treba napomenuti da ljudi koji su profesionalno izloženi virusu besnila treba da se vakcinišu jednom godišnje. Vakcinacija životinja se sprovodi sa inaktivisanom vakcinom koja je potpuno bezbedna po zdravlje životinja i ne ostavlja nikakve posledice. Ovo je važno da se naglasi zbog raznih glasina koje kruže da vakcina protiv besnila dovodi do zaustavljanja rasta i prebojavanja očiju.
