Dermatologija

Dermatologija se bavi izučavanjem kože, vidljivih sluzokoža, njihovim bolestima i lečenjem. Oboljenja kože kod pasa i mačaka su jako česta. Iako se promene na koži direktno vide, dijagnostika kožnih oboljenja nije laka. Zbog toga je za postavljanje tačne dijagnoze kožnih oboljenja izuzetno važan sistematski pristup. Veoma je bitno da se u celosti ispoštuje kompletna dijagnostika. Nikako kožne bolesti ne bi trebalo samo simptomatski lečiti i površno pregledati, zato je najbolje dermatološke dijagnostičke procedure sprovesti prilikom prvog pregleda pacijenta i pre bilo kog lečenja bolesti. U dermatologiji je najvažnije ne lečiti simptome bolesti, kao što je npr. svrab, već ustanoviti uzrok problema.

Faze ispitivanja dermatoloških problema su:
1. Opšti podaci – starost, pol, rasa
2. Istorija bolesti
3. Opšte dermatološko ispitivanje
4. Dijagnostički postupci
5. Diferencijalne dijagnoze
6. Postavljanje tačne dijagnoze i određivanje terapije
7. Praćenje efekta terapije

Da bi se sve ove faze sprovele neophodno je da vlasnik životinje bude strpljiv i spreman na saradnju sa veterinarom. Takođe, veterinar mora da ima odlično znanje i dovoljno vremena za rad.

Dermatološka oštećenja

Dermatološka oštećenja kod pasa i mačaka mogu biti primarna i sekundarna. Primarna oštećenja kože su makule, papule, pustule, vezikule, urtike, noduli i tumori. Oštećenja koja mogu biti primarna i sekundarna su gubitak dlake, ljuspe, kraste, komedoni i prejaka obojenost kože. Sekundarna oštećenja kože su epidermalne kolarete, ožiljci, ogrebotine, čirevi i zadebljanja kože.

Najveći deo problematike u dermatologiji pasa i mačaka predstavljaju oboljenja kože. Iako se veći broj kožnih oboljenja lako dijagnostikuje, postoji određeni broj bolesti koje se ne ispoljavaju kao primarne ili sekundarne kožne lezije, te ih je zbog toga teško dijagnostikovati, a posle toga i teško lečiti.

Najčešća oboljenja kože kod pasa i mačaka su parazitska oboljenja, gljivična oboljenja, alergije i piodermije.

Parazitska oboljenja kože

Brojni paraziti napadaju kožu pasa i mačaka, a kakvi će simptomi biti zavisi pre svega od vrste parazita i stepena prisutnosti parazita. Takođe treba naglasiti da su pojedine parazitske bolesti životinja zoonoze odnosno prenose se i na ljude. Česti paraziti koji dovode do kožnih oboljenja pasa i mačaka su buve, demodex, šugarci (sarcoptes i otodectes) i heilecijela.

Infekcija buvama odosno pulikoza je infekcija koja nastaje ujedom buva koje se hrane krvlju životinja. Buve (Slika 1) su mali insekti čiji razvojni ciklus traje od prilike oko tri nedelje ali u zavisnosti od spoljašnje temperature i vlažnosti razvojni ciklus se može produžiti i preko sto dana. Optimalna temperatura za razvoj buva je 20-25º i vlažnosti vazduha 70%. Treba napomenuti da se buve prenose na čoveka. Simptomi prisustva buva su intenzivno češanje i grickanje u predelu repa, stomaka i nogu. Nakon češanja dolazi do gubitka dlake i pojavljuju se pustule, crvenilo i kraste. Ove promene su najviše izražene na bazi repa. Treba napomenuti da proteini koji se nalaze u pljuvačci buve su alergeni i kod nekih jedinki dovode do alergijskog dermatitisa-alergija na pljuvačku buve (FAD). Prevelika infestacija buvama kod veoma mladih jedinki može dovesti do gubitka krvi i anemije, a takođe buve su i prelazni domaćini za pseću pantljičaru. Tretman protiv buva podrazumeva uništavanje buva na životinji i prostoru u kome živi odgovarajućim antiparaziticima. Za borbu protiv buva najvažnija je preventiva tj. upotreba odgovarajućih komercijalnih antiparazitika.

Vašljivost – pedikuloza je parazitska bolest izazvana vašima(slika 2.) koje čitav svoj životni ciklus provode na životinji. Infekcija nastaje direktnim kontaktom, mada je moguća infekcija i preko pribora za negu dlake. Prisustvo vaši dovodi i do pojave jakog svraba i češanja iza ušiju i u okolini prirodnih otvora tela. Kao posledica jakog češanja dolazi do razvoja sekundarnog bakterijskog zapaljenja kože. Terapija se ogleda u primeni ektoantiparazitika. U preventivne svrhe treba koristiti preparate koji deluju odbojno na vaši.

Hejlecijeloza (šetajuća perut) je parazitska bolest izazvana velikom grinjom koja napada pse, mačke, kuniće i ljude. Uzročnik liči na sitnu, belu ljuspicu koja se kreće u kožnom detritusu pa zato liči na šetajuću perut. Parazit isključivo živi na površini kože i ne buši kanale u koži kao šugarac. Simptomi ovog oboljenja praćeni su suvim perutanjem na leđima i jakim svrabom. Kasnije se perutanje pojavljuje i na drugim delovima tela i dolazi do opadanja dlake. Ova bolest se češće javlja kod štenadi, a kod mačaka se javlja kod svih starosnih kategorija. Dijagnoza se postavlja nalazom parazita u kožnom detritusu (kožni skarifikat). Terapija se sprovodi tretiranjem životinje i prostora u kome boravi ektoantiparaziticima.

Šuga je sezonska parazitska bolest prouzrokovana šugarcem Sarcoptes scabiei (Slika 3.) varietet canis, dok kod mačaka uzročnik je Notoedres cati. Parazit svoj životni ciklus obavlja na domaćinu, a svoje delovanje ispoljava tako što buši hodnike u epidermusu kože domaćina. Simptomi koji se javljaju kod šuge praćeni su svrabom, opadanjem dlake na donjoj strani stomaka, grudi i nogu. Svrab je jako izražen. Kao posledica jakog svraba javljaju se oštećenja kože koja su posledica samopovređivanja. Šuga se prenosi direktnim kontaktom i preko opreme za održavanje higijene. Dijagnoza šuge postavlja se uzimanjem dubokih kožnih skarifikata sa prisutnih oštećenja kože. Treba napomenuti da se šuga pasa može preneti i na ljude ali kod njih šuga prolazi spontatno za nekoliko dana. Terapija šuge je moguća primenom antiparazitika, a u suzbijanju svraba u obzir dolazi i upotreba kortikosteroida. Kada su u pitanju mačke, šuga je praćena jakim svrabom, a na ušima, vratu i licu javljaju se primarna ili sekundarna oštećenja kože zbog jakog svraba i na tim mestima dolazi do opadanja dlake. Pored šuge koja napada kožu, treba napomenutu i pojavu šuge ušiju koja je jako zastupljena kod pasa i mačaka. Uzročnik šuge ušiju je Otodectes cynotis koji parazitira na koži spoljašnjeg ušnog kanala. Parazit provocira žlezde koje luče ušni cerumen i one tada počinju da luče suv i smeđ sadržaj, a takođe javlja se i jak svrab.

Demodikoza je parazitsko oboljenje kože koje je praćeno zapaljenskom reakcijom, a uzročnik je parazit Demodex canis. Ovaj parazit je normalni stanovnik kožne mikroflore, međutim kada se nađe u većem broju nego što je normalno dovodi do pojave bolesti. Uzročnik parazitira u folikulu dlake, a za nastanak bolesti pored velikog broja uzročnika genetski i imunološki poremećaji jedinke mogu biti okidač za nastanak oboljenja. U normalnim uslovima demodex se ne može preneti sa psa na psa. Postoje dve forme demodikoze, lokalizovana i generalizovana. Lokalizovana demodikoza(Slika 4.) se češće javlja kod mladih pasa i praćena je pojavom pečata bez dlake i preutanjem na glavi i prednjim nogama. Ovaj oblik demodikoze najčešće prolazi spontano, međutim nekada je moguće da se iz ovog oblika razvije generalizovana forma. Generalizovana demodikoza(Slika 5.) predstavlja jako opasno oboljenje pasa gde su oštećenja kože prisutna po celom telu i praćena su opadanjem dlake, perutanjem i krastama. Česta pojava je da se u ova oštećenja kože nasele bakterije i da dođe do razvoja sekundarne bakterijske piodermije. Dijagnoza se postavlja nalazom uzročnika u kožnom skarifikatu. U terapiji ovog oboljenja koriste se preparati na bazi amitraza, a ako je prisutna bakterijska infekcija upotrebljavaju se antibiotici. Vrlo je važno naglasiti da u terapiji demodikoze ne smeju se koristiti kortikosteroidi zbog toga što deluju imunosupresivno. Demodikoza kod mačaka se veoma retko javlja i uglavnom je u obliku lokalizovane forme, dok se generalizovana skoro i ne javlja. Uzročnik je Demodex cati. Promene se najčešće javljaju na vratu, očnim kapcima i licu. Lokalizovana forma se spontano povlači, a generalizovana i ako se javi takođe spontano prolazi. Ako ne dođe do samoizlečenja, u terapiji demodikoze mačaka koriste se blagi rastvori sumpora.

Gljivične bolesti kože

Gljivične bolesti kože pasa i mačaka su dosta česte i grupišu se u površinske, intermedijarne i duboke.

Dermatofitoza je veoma kontagiozna gljivična bolest životinja koja se može preneti i na ljude.Uzročnik ovog oboljenja su tri vrste dermatofita Microsporum canis, Microsporum gipseum i Trichophyton mentagrophytes. Inkubacija traje 10 do 15 dana. Simptomi bolesti su dosta promenljivi i praćeni su pojavom kružnih bezdlačnih lezija koje su praćene perutanjem.Nekada kožne lezije mogu da izgledaju kao prsten gde u centru promene raste dlaka a na periferiji su prisutne papule i kraste. Ove gljivice često dovode do zapaljenja dlačnog folikula ,a nekada i do pojave dubokih apscesa. Svrab i češanje kod ove bolesti su minimalni ili se ne javljaju nikako. Dijagnoza se postavlja pomoću Vudove lampe(Slika 6.) i nativnim mikroskopskim preparatom ,a konačna dijagnoza se postavlja izolacijom uzročnika u gljivičnoj kulturi.Terapija dermatofita treba da ide u tri pravca .Prvo uništavanje uzročnika na životinji, sprečavanje širenja gljivice na druge životinje i ljude i čišćenje ambijenta.U terapiji dermatofita koriste se sistemski i topikalni antigljivični lekovi.Kod pasa je najčešće topikalno lečenje ,dok je kod mačaka neophodno sistemsko lečenje.

Kvaščeve gljivice predstavljaju normalne stanovnike kože i sluzokože kod pasa i mačaka.Infekcija ovim gljivicama nastaje najčešće kao komplikacija nekih drugih kožnih oboljenja ili kod dugotrajne upotrebe antibiotika.Najčešći uzročnici ovog oboljenja su Malassezia pachydermatis(Slika 7.)iretko Candida albicans.Simptomi su praćeni crvenilom kože,koža je masna i prekrivena žućkastim ljuspama. Svrab je intezivan i životinja neprijatno miriše. Na nekim delovima tela kao što su glava,uši,brada,usne i predeo između prstiju razvija se lokalno zapaljenje kože.Terapija se sprovodi natapanjem životinje topikalnim antigljivičnim lekovima ili upotrebom sistemskih antigljivičnih lekova.

Alergijske bolesti kože

Atopija je nasledna predisponiranost za stvaranje antitela IgE klase na alergene iz spoljašnje sredine.Atopija je veoma čest dermatološki problem ,obično se javlja u periodu od 7 meseci do 7 godina starosti,ali se najčešće javlja u periodu od 1 do 3 godine.Ovaj problem se javlja kod svih pasa mada neke rase kao što su dalmatinci,terijeri i bokseri imaju veću sklonost ka alergijama. Simptomi atopije su svrab i češanje. Svrab je najviše izražen na šapama,licu i pod pazuhom, mada može biti izražen i po celom telu.Promene u vidu crvenila i sekundarnih kožnih promena u vidu hiperpigmentacije mogu biti zastupljene između prstiju i ušnom kanalu. Područija zahvaćena promenama označavaju se sa 5F, odnosno lice, šape, kožni nabori, površine podložne trenju i fleksorna područija. Često se na ove promene nasele bakterije ili gljivice i dovode do težih oboljenja. Ako se svrab javi sezonski onda sigurno možemo da kažemo da je senzibilizacija nastala polenom. Ako je svrab nesezonski onda možemo da kažemo da su u pitanju kućni alergeni, to su najčeće prašina i grinje.Dijagnoza se postavlja na osnovu informacija od vlasnika, kliničkim pregledom i intradermalnim testiranjem.Važno je naglasiti da svrab kao simptom alergija može biti izazvan i nekim drugim zapaljenskim procesom u koži, odnosno može biti posledica bakterijske, parazitske infekcije i nekih imunoloških poremećaja. Zato najveću pažnju treba posvetiti uzimanju detaljne anamneze, obavezno uraditi skarifikat kože, uraditi test na prisustvo buva, uraditi citološki preparat i takodje misliti da se radi o bakterijskoj ili gljivičnoj infekciji i obavezno je lečiti.Terapija alergija može da bude specifična ili simptomatska.Specifična terapija se ogleda u izbegavanju potencijalnog alergena i hiposensibilizaciji, za razliku od specifične terapije simptomatska se ogleda u primeni glukokortikosteroida i antihistaminika lokalno i sistemski.

Piodermije

Piodermije predstavljaju bakterijske infekcije kože. Radi se o najčešćim oboljenjima kože kod pasa i mačaka. Piodermije mogu biti površinske gde zahvataju samo epidermis, a granica izmedju epidermisa i korijuma nije oštećena. Kada je granica između epidermisa i korijuma oštećena radi se o jačim i dubljim (Slika 8.) procesima gde može da bude oštećeno i potkožno tkivo. Od životinjskih vrsta psi su najpodložniji piodermijama, dok se kod mačaka i drugih životinja retko javlja. Normalni stanovnici kože su Staphylococcus epidermidis, Corinebacteria, Micrococcus, Malassezia, ovi organizmi ne dovode do infekcije kože osim ako ne dođe do dramatičnih promena u ambijentu u kome životinja živi. Najčešći izolovani uzročnik piodermije kod pasa je Staphylococcus intermedius gram pozitivna bakterija, pored njega infekciju mogu izazvati i Staphylococcus aureus i Staphylococcus hyscus. Takodje izazivači kožnih infekcija mogu biti Pseudomonas, Proteus, Bacteroides i mikobakterije. Bakterijske infekcije kože nastaju najčeće kao posledica promena u ambijentu u kome životinja živi i kao posledica imunološkog poremećaja organizma. Kada se kontinuitet kože jednom naruši stafilokoke u koži postaju visoko patogene i svojim toksinima mogu da dovedu do teških oštećenja kože. Za bazične uzroke piodermija kod pasa mogu se smatrati alergije, endokrini poremećaji, prisustvo ektoparazita, neke unutrašnje bolesti koje su praćene padom imuniteta, primena nekih imunosupresivnih lekova, neke sistemske i autoimune bolesti.Kada je terapija piodermija u pitanju uvek treba tražiti bazični uzrok. Ali pored otklanjanja bazičnog uzroka u lečenju piodermija može da se primeni topikalna i sistemska terapija. Topikalna terapija se može primenjivati kod svih vrsta piodermija i podrazumeva upotrebu šampona, rastvora, krema, masti i gelova. Sistemska antibiotska terapija podrazumeva izbor odgovarajućeg antibiotika, odgovarajuću dozu i odgovarajuću dužinu trajanja terapije. Nakon kliničkog izlečenja piodermije za koju su korišćeni antibiotici površinska forma bolesti se tretira još dve nedelje, a duboka još četiri nedelje. Ukupno antibiotsko lečenje površinske piodermije iznosi tri do šest nedelja, a dubinske šest do dvanaest nedelja.