Uzročnici ektoparazitskih bolesti su buve, krpelji, šugarci i demodeks.
Najčešći izazivač kožnih problema kod pasa je mačja buva (ctenocephalides felis). Buva se hrani krvlju domaćina na kome parazitira, međutim treba napomenuti da buve ne žive na domaćinu, već u okolnom prostoru gde mogu da prežive oko tri meseca. Buve kod životinja dovode do pojave svraba koji je podnošljiv dok kod mladunaca veliki broj buva može dovesti do teže anemije. Takođe treba istaći da su buve prelazni domaćini za pseću pantljičaru. Kod nekih pasa može da se razvije alergija na izmet i pljuvačku buve gde dolazi do težih oštećenja kože i dlake. Simptomi prisustva buva na životinjama su intenzivno češanje u predelu korena repa, stomaka i nogu. Dijagnoza se postavlja nalazom buva na životinji jer su one vidljive golim okom. Razvojni ciklus buva odvija se u nekoliko stadijuma (jaje, larva, lutka, odrasla buva). U ciklusu lečenja i kontrole moraju da se obuhvate ovi razvojni oblici. Treba istaći da ne postoji idealno sredstvo u borbi protiv buva jer one imaju izuzetnu sposobnost da se prilagode insekticidima čime je otežan tretman protiv njih. Osnovni principi lečenja i preventive ogledaju se u primeni antiparazitskih preparata koji mogu imati različite oblike (sprejevi, praškovi, ogrlice, šamponi i spot on forma).
Buva
Šuga pasa je oboljenje koje nema sezonski karakter i isključivo se javlja kod pasa koji se drže u nehigijenskim uslovima. Uzročnici oboljenja su šugarci: sarcoptes, notoedres, otodektes. Kompletan životni ciklus uzročnici provode na koži domaćina, bušeći kanale u njoj i polažući jaja. Praveći kanale u koži stvara se podložno tlo za razvoj sekundarnih obolelog psa direktnim kontaktom. Šuga je praćena jakim svrabom što je posledica bušenja kanala u koži od strane uzročnika. Na oštećenim mestima se primećuje crvenilo, čvorovi, kraste, nedostatak dlake, a može doći i do razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija. Za raziku od sarcoptes i notoedres uzročnika, otodektes šugarac je lokalizovan u ušnom kanalu i oko uha i baze uha. Kao posledica ovog parazitiranja dolazi do upale ušnog kanala sa lučenjem tamnog sadržaja. Simptomi su praćeni češanjem ušiju, psi tresu glavom, a kao komplikacija može nastati upala srednjeg uha. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i kožnog skarifikata. Terapija se sprovodi antiparaziticima koji deluju na samog uzročnika, ali pored terapije važnu ulogu igra preventiva u vidu dobre ishrane i upotrebe raznih preparata protiv parazita.
Demodikoza predstavlja parazitsko zapaljensko oboljenje kože pasa koje je praćeno gubitkom dlake, a bez izraženog svraba. Bolest protiče u dva oblika kao lokalizovana ili generalizovana demodikoza. Lokalizovana se javlja kod pasa do godinu dana starosti i praćena je proređenjem dlake oko očiju, usana i prednjih nogu. Ovaj oblik najčešće prolazi spontano za nekoliko meseci. Generalizovani oblik se javlja na više mesta po telu i od njega mogu da obole psi od tri do dvanaest meseci (juvenilni oblik), demodikoza odraslih pasa i hronična upala kože na šapama (pododermatitis). Kao predisponirajući faktori za nastanak demodikoze uzimaju se loša ishrana, stres, genetski faktori, endoparazitske infekcije. Terapija demodikoze je dugotrajna i ako se ne sprovede na vreme može doći do uginuća životinja, naročito ako je u pitanju generalizovana forma bolesti. Preventiva se odnosi prevashodno na obezbeđivanju što boljih uslova smeštaja i ishrane pasa.
Krpelji predstavljaju parazite sa složenim životnim ciklusom. Na psima parazitira veći broj krpelja koji mogu biti prenosioci raznih bolesti. Kod mačaka krpelji imaju manji značaj kada je u pitanju prenos bolesti. Od oboljenja koje prenose krpelji treba izdvojiti piroplazmozu (babeziozu), lajamsku bolest i erlihiozu. Krpelji mogu da se nalaze na različitim delovima tela. Iako na psu može biti mnogo krpelja dovoljno je da samo jedan bude zaražen i da svojim ubodom prenese neku od ovih teških bolesti. Ako se na psu nalazi manji broj krpelja treba izvršiti vađenje koje se mora izvesti pravilno da ne zaostane glava krpelja. Ako se na psu nalazi veći broj krpelja, psa treba istretirati sa nekim od dostupnih ektoantiparazitskih preparata. Preventivna zaštita protiv krpelja ogleda se u primeni spot on preparata (ampula) i ogrlica koje su repelenti (odnosno odbijaju krpelje), a koji imaju dugotrajnu zaštitu. Ove preparate treba primenjivati u sezoni najezde krpelja, a to je proleće i jesen.
Krpelj