Laboratorijske analize

U postavljanju dijagnoze i praćenju toka jedne bolesti pored detaljno uzete anamneze i opšteg kliničkog pregleda, laboratorijske analize su često neizostavan deo. Brze pomene u medicini povezane sa neprekidnim napretkom tehnologije dovode do razvoja modernih automatizovanih aparata u laboratorijskoj dijagnostici.

U razvijenim zemljama sveta, moderne veterinarske zdravstvene ustanove sprovode automatizaciju u kliničko-biohemijskoj i mikrobiološkoj laboratoriji. Važna prednost ove automatizacije je smanjeno variranje rezultata, grešaka u analizama koje inače mogu biti čest problem u toku manuelnog rada.

U laboratoriji ‘IVA VET’(slika 1. ‘IVA VET laboratorija za analize krvi) ambulante vršimo:
1. Hematološke analize (kompletna krvna slika, biohemijski parametri i mikroskopski pregled razmaza krvi ),
2. Analize urina (fizički, hemijski i mikroskopski pregled sedimenta urina) i,
3. Koprološke pretrage

Laboratorijske analize krvi

U laboratoriji ‘IVA VET’ ambulante, usluge analiza kompletne krvi, biohemijskih parametara, kao i koncentracije fibrinogena vršimo savremenom automatizovanom IDEXX-ovom laboratorijom:

• IDEXX VetTest (slika 2)
• IDEXX VetAutoRead (slika 3)
• IDEXX Fibrinogen Precipitator (slika 4)

IDEXX-ova laboratorija omogućava obradu uzoraka krvi unutar kompleksnog sistema koji pojedinačno izvršava određene etape u celokupnom analitičkom procesu od samog uzorka do analitičkog rezultata. Prednost upotrebe IDEXX-ove laboratorije u odnosu na druge komercijalne metode su jednostavnost, preciznost i brzina dobijanja neophodnih rezultata.

IDEXX VetTest laboratorija ima meni od 26 biohemijskih parametra koje može da obradi za svega šest minuta. U ‘IVA VET’ laboratoriji biohemijske parametare možemo da analiziramo pojedinačno ili kroz unapred definisane profile (Sve biohemijske parametre i panele koje radimo možete videti u tabeli 1).

Tabela 1. Biohemijski paneli

Pre anestetik profil (PAP) 6 biohemijskih parametara	Opšti zdravstveni profil (GHP) 10 biohemijskih parametara	Dijagnostički zdravstveni profil (DHP) 9 Biohemijskih parametara	NSAIL monitoring profil 5 Biohemijskih parametara	Pojedinačni biohemijski parametri
ALKP	ALKP	ALKP	ALKP	ALKP
ALT/SGPT	ALT	ALT	ALT	ALT
BUN	AMYL	AMYL	AST	AMYL
CREA	BUN	BUN	BUN	AST
GLU	Ca2+	Ca2+	CREA	BUN
TP	CREA	CREA		Ca2+
	GLU	GLU		GLU
	PHOS	TBIL		PHOS
	TBIL	TB		TBIL
	TB			TP
				CREA

Laboratorijske analize krvi su korisno sredstvo za procenu opšteg zdravstvenog stanja svakog pacijenta. Veoma je važno da veterinari, kao i vlasnici znaju da laboratorijski rezultati iskaču iz fizioloških granica zbog mnogih razloga. Na ove varijacije u vrednostima mogu uticati i činioci poput: rase, načina ishrane, starosti, pol, stepena fizičke aktivnosti, upotrebe lekova koji nisu prepisani od strane veterinara, a koji zapravo mogu biti i štetni za vašeg ljubimca, kao i odgovarajući patološki procesi u samom organizmu. Nije moguće postaviti tačnu dijagnozu samo na osnovu dobijenih laboratorijskih rezultata krvi. Međutim, ovi laboratorijski rezultati su veoma značajni jer nam daju informacije, odnosno upućuju na organske sisiteme u kojima se dešavaju patološke promene. U našoj ’IVA VET ’laboratoriji vrše se sledeće hematološke pretage:
• Kompletna krvna slika
• Određivanje preanestetičkog profila
• Pojedinačno određivanje biohemijskih parametara krvi, i
• Fibrinogen

Kompletna krvna slika

Kompletna krvna slika (KKS), je laboratorijska analiza krvi koja se koristi za procenu opšteg zdravstvenog stanja kao i potencijalno utvrđivanje nekog od veoma širokog raspona patoloških promena, uključujući anemiju, infekcije i leukemiju.

Analizom kompletne krvne slike (Slika 5.) dobijamo vrednosti nekoliko važnih parametara uključujući i dole navedene:
• Crvene krvne ćelije, eritrocite, koje prenose kiseonik
• Bele krvne ćelije, leukocite, koji učestvuju u sprečavanju širenja infekcija
• Hemoglobin, protein koji nosi kiesonik i nalazi se u eritrocitima
• Hematokrit, odnos između ukupnog broja eritrocita i ukupne tečnosti, ili plazme
• Trombociti, koji učestvuju u zgrušavanju krvi

Abnormalno uvećanje ili smanjenje u broju ćelija prilikom pregleda krvi, može ukazati na postojanje prikrivenog patološkog procesa u organizmu, koje treba temeljno ispitati i potvrditi drugim metodama.

Zašto treba raditi kompletnu krvnu sliku pacijenta?

1. Rutinski kontrolni pregled: Veterinar može predložiti vlasniku da izvršite pregled kao rutinski pregled odnosno kontrolu radi provere opšteg zdravstvenog stanja kao i brzog skeniranja stanja krvi koja bi ukazala na moguće postojanja ili isključivanja patoloških stanja poput anemije i leukemije.

2. Za dijagnostikovanje promenjenog zdravstvenog stanja: Ukoliko se kod vašeg ljubimca uoče simptomi poput malaksalosti, brzog zamaranja, povišene telesne temperature, postojanja produženog vremena krvarenja, sporijeg zarastanja rana, promene u boji vidljivih sluznica, Vaš veterinar može predložiti analizu krvne slike. Rezultati analize kompletne krvne slike mogu pomoći u pronalaženju pravog uzroka gore navedeinh i mnogih drugih ispoljenih nespecifičnih (opštih ) kliničkih simptoma. Na primer, ukoliko Vaš veterinar na osnovu ispoljenih simptoma sumnja da se radi o infekciji, analizama krvne slike dobiće potrebne podatke na osnovu kojih će moći da potvrdi postojanje infekcije u organizmu.

3. Praćenje toka bolesti: Ukoliko je Vaš veterinar dijagnostikovao odgovarajuću bolest, koja utiče na izmenjene vrednosti broja ćelija krvi, Vaš veterinar može predložiti kontrolne preglede kompletne krvne slike kako bi pratio tok same bolesti.

4. Za praćenje uspešnosti primenjene terapije: Vaš veterinar može da predloži analize kompletne krvne slike kada se u terapiji vašeg ljubimca koriste lekovi koji utiču na broj ćelija u krvi, a radi praćenja uspešnosti terapije.

Šta vlasnici treba da urade pre odlaska kod veterinara radi ispitivanja kompletne krvne slike?

Ukoliko se vrši samo brojanje krvnih elemenata ne morate uskraćivati hranu niti vodu pre izvođenja samih analiza. Takođe, ukoliko je potrebno da se vlasnik pridržava nekog specifičnog uputstva pre uzimanja i vršenja anliza krvi Vaš veterinar će Vam dati tačne instrukcije kojih ćete se pridržavati.

Samo uzorkovanje krvi je brzo i nije stresno za Vašeg ljubimca kada to izvodi stručno osposobljeno lice, veterinarski tehničar ili Vaš izborni veterinar (Slika 6. Spec. dr vet.med. Ivan Jevtić). Krv se može vaditi iz svih lako dostupnih, vidljivih i zdravih vena, a najčešće se vadi upravo iz jugularne, cefalične i vene safene. Krv se vadi pomoću igle i sipanjem u odgovarajuće tube ili direktno u tube putem posebnih sistema sa vakutajnerima. Samo vađenje krvi traje nekoliko minuta. Rezultati kompletne krvne slike stižu za nekoliko minuta (sedam minuta).

Nakon izvršenog uzorkovanja krvi, zdravi pacijenti se mogu vratiti svojim redovnim aktivnostima bez ikakvih smetnji. Za sve ostale slučajeve će Vaš veterinar propisati odgovarajuće protokole, odnosno intrukcije (npr. pošteda od rada, odgovarajući režim ishrane, adekvatna terapija, itd).

Šta možemo da saznamo o zdravlju Vašeg kućnog ljubimca pregledom njegove krvne slike?

U ovom delu teksta opisali smo veoma mali broj bitnih zdravstvenih stanja na koje nas rezultati analiza kompletne krvne slike, (slika 7.) mogu uputiti.

Crvene krvne ćelije, hemoglobin i hematokrit

Izmerene vrednosti eritrocita, hemoglobina i hematokrita su međusobno usko povezane jer zapravo mere različite aspekte koji se odnose na crvene krvne ćelije. Ukoliko su vrednosti sva tri parametra niža, onda nam oni ukazuju na postojanje anemije, koju prate simptomi pospanosti i zamora Vašeg ljubimca.

Anemiju mogu prouzrokovati različiti faktori među kojima i neki od sledećih: niski nivoi određenih vitamina ili gvožđa, hroničan gubitak male količine krvi (na primer kod krvarenja desni – dovoljno je da pas izgubi svaki dan dve kapi krvi u periodu od dva meseca i da dođe do razvoja anemije), ili neki drugi patološki procesi u organizmu.
Povećanje ukupnog broja eritocita u krvi, ili povećanje nivoa hemoglobina ili hematokritskih vrednosti, mogu ukazati na postojanje policitemije vere ili srčane bolesti.

Bele krvne ćelije

Nizak nivo belih krvnih ćelija (leukopenija), može da nam ukaže na autoimune poremećaje koji oštećuju bele krvne ćelije, poremećaje koštane srži ili razvoj raka. Takođe, pojedini lekovi mogu dovesti do pada broja belih krvnih ćelija.
Povišen ukupan broj belih krvnih ćelija, može da ukaže na postojanje infekcije ili zapaljenskog procesa u organizmu, ili može da ukaže na postojanje poremećaja imunog sistema ili bolesti koštane srži. Takođe, visok broj belih krvnih ćelija može nastati kao posledica prethodne upotrebe određenih lekova.

Trombociti (krvne pločice)

Krvne ploče ili trombociti predstavljaju delove ćelija koji su od esencijlnog značaja za nonrmalno zgrušavanje krvi. Nastaju od veoma velikih ćelija koštane srži – megakariocita, i nalaze se u krvi. Kada nastane oštećenje krvnog suda ili tkiv trombociti pomažu da se krvarenje zaustavi na jedan od tri naredna načna:
• Priljubljuju se uz mesto oštećenja
• Formiraju gomile (agregate), od trombocita
• Otpuštaju hemijske supstance koje stimulišu dalju agregaciju trombocita na mestu nastanka povrede

Broj trombocita koji može biti niži (trombocitopenija) ili viši (trombocitoza) u odnosu na raspon fizioloških vrednosti ovog parametra u krvi, je često pouzdan pokazatelj nekog prikrivenog procesa u organizmu ili može nastati i kao posledica prethodno davane terapije. Ukoliko vrednosti trombocita nisu u okviru fizioloških za datu vrstu, potrebno je obavezno odraditi dodatne testove, kako bi se utvrdio tačan uzrok nastalih promena.

Veoma je važno da znate da morate da se konsultujete sa vašim veterinarom oko dobijenih rezultata svih testova, kao i daljem određivanju terapije.

Biohemijski parametri krvi

Testovi za određivanje biohemijskih parametara (Slika 8. Preanestetički profil) se često koriste za utvrđivanje funkcionalnosti organa, odnosa elektrolita, nivoa hormona i druge. Ispitivanje ovih parametara je veoma bitno kod starijih pasa, pasa sa simptomima povraćanja, dijareje ili trovanja, zatim pasa koji su duži vremenski period dobijali terapiju, kao i za proveravanje zdravstvenog stanja pasa pre uvođenja u anesteziju.

U našoj ambulanti možete odrediti sledeće parametre:

BUN (ukupna koncentracija uree u krvi)

Vrednosti ovog parametra su veoma bitne za procenu funkcije bubrega. Kada su vrednosti ovog parametra povišene onda se to stanje označava kao azotemija i ukazuje na izmenjeno funkcionisanje nekog od sledeće navedenih organa :bubrezi, jetra, srce, uretralna obstrukcija, šok i dehidratacija.

CREA (kreatinin)
Vrednosti ovog parametara nam daju informacije o funkcionalnom stanju bubrega. Ova vrednost nam omogućava utvrđivanje lokacije patološkog procesa, u kombinaciji sa izmenjenom vrednošću ukupne uree u krvi (BUN). i na osnovu odnosa ova dva parametara možemo definisati da li se patološki proces odvija u bubrezima ili van njih.

Ca (kalcijum)
Izmenjene vrednosti ovog parametra mogu da ukažu na različite poromećaje. Tumori, hiperparatireoidizam, bubrežne bolesti i niske koncentracije albumina su samo neka od brojnih stanja koja mogu uticati na izmenjene vrednosti serumskog kalcijuma.

PHOS (Fosfor)
Povišenje serumskog fosfora je najčešće u vezi sa poremećajima funkcionisanja bubrega, hipertireoidizma, i poremećajima krvarenja.

AMYL (amilaza)
Izmenjene vrednosti amilaze mogu da ukažu na postojanje pankreatitisa ili bubrežne poremećaje.

TP( totalni proteini)
Totalni proteini ukazuju na hidriranost oraganizma, kao i dodatne informacije o funkcionisanju jetre, bubrega ili postojanja infektivnih bolesti.

TBIL ( totalni bilirubini)
Povišene vrednosti mogu da ukažu na hemolitičke bolesti i poremećaje u radu jetre. Ovi testovi pomažu u identifikaciji problema koji se nastaju u žučnim putevima i pojedinih tipova anemija.

ALT(alanin aminotransferza)
Promenjene vrednosti ovog parametra krvi imaju veliki značaj u detekciji akutnih oštećenja jetre. Veoma je osetljiv i detektovaće veoma rano male promene ali ne ukazuje na moguće uzroke nastalog oštećenja.

AST (aspartat aminotransferaza)
Promenjene vrednosti ovog enzima mogu ukazivati na oštećenja nastala u jetri, srcu i skeletnim mišićima.

ALKP (alkalna fosfataza)
Izmenjenje vrednosti ovog parametra mogu da ukažu na postojanje patoloških promena u jetri, razvoj kušingove bolesti, ili na aktivan rast kostiju vašeg ljubimca. Ovaj test je od posebno velikog značaja kod mačaka.

GLU (glukoza)
U slučaju povećanih vrednosti glukoze u krvi može se sumnjati na postojanje dijabetesa. Takođe, može se pojaviti ukoliko je pas pre vađenja krvi bio izložen velikom fizičkom opterećenju. Psi kod kojih se u krvi nalaze veoma niske koncentracije glukoze mogu da kolabiraju, dobiju nervne napade ili padnu u komu.

Određivanje nivoa fibrinogena u krvi Vašeg ljubimca

Fibrinogen je protein koji se može pronaći u krvi mačaka i pasa. U organizmu Vašeg ljubimca sintetiše se u jetri. Kada se konvertuje u fibrin, predstavlja osnovni strukturni element krvnog ugruška. Zbog velikog značaja fibrinogena u mehanizmima zgrušavanja krvi, Vaš veterinar će izvršiti ispitivanje ovog parametara u slučaju sumnje da je produženo ili prisutno krvarenje kod vašeg ljubimca posledica nedostatka fibrinogena.

Fibrinogen kod Vaših kućnih ljubimaca može biti povećan iz sledećih razloga
Inflamatorne bolesti ili one koje izazivaju oštećenje tkiva uz stimulaciju produkcije zapaljenskih citokina, mogu dovesti do povišenja nivoa krvnog fibrinogena Vašeg ljubimca (fibrinogen predstavlja “učesnika akutne faze zapaljenskog odgovora organizma”). To mogu izazvati veoma teške infekcije u organizmu, zapaljenje desni i bolesti zuba, pojedini tumori, srčane bolesti, ozbiljne artritise i hronične bolesti bubrega. Takođe, nivo fibrinogena može biti povećan nakon traume ili saobraćajne nesreće. Povišen nivo fibrinogena se može uočiti tokom zadnjih nedelja graviditeta kod Vaših ljubimaca, kao i kod starijih ljubimaca.

Fibrinogen kod Vaših kućnih ljubimaca može biti smanjen iz sledećih razloga

Diseminovana intravaskularna koagulacija (DIC), ozbiljne hemoragije, nefunkcionisanje jetre, nasledne bolesti koje se ogledaju u nedostatku ili nedovoljnoj proizvodnji fibrinogena (hipofibrinogenija), su sve poremećaji koji mogu posledično izazvati smanjenje količine fibrinogena u krvi. Takođe, u slučajevima teških izgladnjivanja ili nepravilne ishrane, nedostatka potrebnih dodataka u ishrani Vaših ljubimaca poput vitamina, esencijalnih aminokiselina, minerala i esencijalnih masnih kiselina (Slika 10.), može doći do pada fibrinogena u krvi.

Treba imati u vidu i da rezultati pacijenta koji je primio veće količine tečnosti, mogu da utiču na konačne rezultate i pokažu smanjene vrednosti fibrinogena.

Mikroskopski pregled razmaza periferne krvi

Mikroskopski pregled razmaza periferne krvi se vrši u situacijama kada postoje opravdane sumnje da se radi o bolestima čiji se uzročnici nalaze u krvnim ćelijama, kao i o mogućim uzrocima koji su doveli do nastanka uočenih promena vrednosti parametara kompletne krvne slike.

Na osnovu ovog pregleda Vaš veterinar, odnosno stručna lica ’IVA VET’ ambulante (slika 11.) će moći jasnije i preciznije da utvrde koji zdravstveni problem je nastao kod Vašeg kućnog ljubimca. Vrši se radi utvrđivanja više informacija (slika 12. ) o broju, funkcionalnom stanju i morfološkom izgledu svih krvnih elemenata, odnosno crvenih krvnih ćelija (eritrocita), belih krvnih ćelija, kao i trombocita.

Za pravljene razmaza potrebna je jedna kap periferne krvi, mikroskop i mikroskopska pločica, odgovrajuće boje za bojenje preparata i stručno lice, Vaš veterinar.

Odmah nakon uzete krvi pristupa se pravljenju, a zatim i bojenju mikroskopskg preparata razmaza krvi. (Slika 13.)

Šta sve mogu da nam otkriju rezultati mikroskopskog pregleda ?

Nalazi prilikom mikroskopskog pregleda razmaza krvi se ne mogu tumačiti samostalno. Interpretiraju se zajedno sa drugim dobijenim laboratorijskim rezultatima, dijagnostičkim testovima i opštim ili specijalističkim kliničkim nalazima. Takođe, treba imati na umu da se oblik, izgled i broj krvnih ćelija razlikuju u zavisnosti od vrste životinje (slika 14.) tako da mikroskopske preglede može vršiti samo za to osposobljeno lice, odnosno Vaš veterinar.

Crvene krvne ćelije (eritrociti)

Normalne, zrele crvene krvne ćelije su jednake po veličini i ne sadrže u sebi jedro. Okrugle su i spljoštenog oblika, podsećaju na oblik američkih krofni ali sa udubljenjem u sredini a ne rupom (bikonkavan izgled). Zbog prisutnog hemoglobina u njima nakon bojenja na preparatu se vide kao roze do crveno obojene ćelije sa bledim centrom. Ovakav fiziološki nalaz eritrocita se opisuje kao normocitan ili normohromatičan.

Svako odstupanje u obliku, izgledu, boji eritrocita (slika 15), ili prisustvu iknkluzionih tela može da ukaže na postojanje nekog od sledećih poremećaja:
• Anemija
• Poremećaje hemoglobina
• Leukemiju
• Mijeloproliferativne ili mijelodisplastične tumore
• Poremećaje koštane srži
• Prisustvo parazita

Bele krvne ćelije

Sve bele krvne ćelije poreklom su od prekursorskih matičnih ćelija koštane srži. U koštanoj srži diferenciraju se u dve grupe: granulocite i limfoidne ćelije. Prilikom pregleda preparata broji se ukupan broj svih belih krvnih ćelija u preparatu, određuje se njihov procentualni udeo u ukupnom broju svih ćelija, kao i međusobna procentualna zastupljenost svih vrsta belih krvnih ćelija. Dodatno se posmatraju i morfološke karakteristike i faza razvoja belih krvnih ćelija. Bele krvne ćelije imaju jedro okruženo citoplazmom.

Bele krvne ćelije koje sadrže granule u svojoj citoplazmi zovu se granulociti i dele se na (slika 16.):
1. Neutrofili su bele krvne ćelije čije se granule nakon bojenja mogu videti kao plavo-ljubičaste. Procentualno su najzastupljenija grupa belih krvnih ćelija. One učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa.
2. Eozinofiili su bele ćelije krvi obično manje procentualno zastupljene u odnosu na druge grupe belih krvnih ćelija. Njihovo povećanje obično ukazuje na postojanje alergija ili parazitskih infekcija.
3. Bazofili su najmanje zastupljena grupa od svih belih krvnih ćelija. Sadrže multilobularno jedro i tamno plave granule (koje sadrže histamin) u citoplazmi. Povišen nivo bazofila se može videti kod alergijskih reakcija, ulcerativnog kolitisa, hroničnih sinuzitisa, imunizacije. Drastično povišenje ove grupe ćelija u odnosu na druge grupe može ukazati na postojanje mijeloidnih leukemija.

Bele krvne ćelije bez granula su:
1. Monociti su najveće bele krvne ćelije i učestvuju u čišćenju svih nerastvorljivih stranih agenasa, bakterija i ćelijskog debrisa krvi. Zbog toga se obeležavaju i kao fagociti.
2. Limfociti su relativno male ćelije okruglog oblika. Imaju jedro koje zauzima veći deo ćelije i boji se tamno plavo. Postoje dva tipa limfocita i to su B- i T- limfociti. Rektivni limfociti su malo veći uz malo više citoplazme. Povećana količina limfocita je obično u vezi sa virusnim bolestima.