Laparoskopska sterilizacija mačaka je minimalno invazivna hirurška procedura koja se izvodi sa specijalno dizajniranom opremom i instrumentima na jedan ili vise otvora. Postoje mnoge prednosti u odnosu na klasicnu hirursku tehniku i one se ne ogledaju samo u malom rezu već i u znatno poboljsanoj vizuelizaciji organa, sigurnijem ishodu operacije, kao i u smanjenom broju postoperativnih komplikacija.

Postoje studije još iz 2005. Godine, objavljene u „Journal of Veterinary Medical Association“ , koje pokazuju da se upotrebom laparoskopski hirurških procedura smanjuje procenat pojave operativnog bola kod pacijenata, kao i vreme postoperativnog oporavka za 65%.

Oprema koja je neophodna za izvođenje laparoskopske sterilizacije mačke su:

  • Laparoskopska kamera
  • Izvor hladnog svetla
  • Monitori
  • CO2 insuflator
  • Irigaciono sukcioni sistem
  • Elektrogenerator (sa monopolarnom i bipolarnom strujom)
  • Optika (teleskop)

Instrumenti za postizanje pneumoperitoneuma su:

  • Veresova igla
  • Troakari

Instrumenti za izvođenje laparoskopske sterilizacije mačke su:

  • Hvatalice (grasperi)
  • Instrumenti za preparisanje (disektori)
  • Makaze
  • Nastavci za ispiranje i usisavanje
  • Instrumenti za podvezivanje i šivenje

U koliko je potrebno treba koristiti i druge instrumente neophodne za bezbedan završetak laparoskopske sterilizacije.

Pre laparoskopske hirurške procedure neophodno je uraditi klinicki pregled, laboratoriiske analize krvi, ultrazvucni pregled i nakon toga, ukoliko su svi parametri zadovoljavajuci se pristupa uvodjenjem mačke u opstu anesteziju i pristupanju operativnom zahvatu.

Procedura započinje postavljanjem inicijalnog reza na koži, najčešće u predelu pupka, u koji se uvodi Veresova igla. Kroz iglu se propušta gas (CO2) ugljendioksid radi postizanja pneumoperitoneuma. Pritisak gasa se održava u rasponu od 8 mmHg. Postizanje pneumoperitoneuma ima ulogu da podigne prednji abdominalni zid i na taj način stvori „radni prostor“ neophodan za dalji hirurski zahvat. Pritisak u abdomenu ne sme biti previsok jer može ugroziti disanje pacijenta, dok sa niskim pritiskom gubimo vizuelizaciju „radnog prostora“. Nakon postizanja pneumoperitoneuma Veresova igla se vadi, a u isti otvor se uvodi troakar kroz koji se stavlja laparoskop. Na isti troakar se priključuje crevo za insuflaciju CO2 radi održavanja postignutog pneumoperitoneuma tokom operacije. Laparoskop osvetljava unutrašnjost abdomena i prenosi kvalitetnu, uvećanu sliku preko kamere na monitor. Nakon postavljanja laparoskopske kamere, hirurg može započeti eksploraciju trbušne šuljine i organa. Ako je potrebno na koži se prave dodatni otvori kroz koji se uvode laparoskopski instrumenti. Najčešće se izvodi ovariotomija ali ukoliko postoji problem sa matericom ili ukoliko vlasnik zahteva, može se uraditi i ovariohisterektomija, odnosno kompletno odstranjivanje materice i jajnika.

Nakon završene procedure gas se ispušta. Mišići se ušivaju sa jedan a koža sa jedan do tri pojedinačna šava u zavisnosti od veličine otvora.

Nakon budjenja iz anestezije mačka odlazi iz ordinacije bez upotrebe zastitne kragne jer su otvori mali i ne postoji mogućnost kidanja konaca i drugih komplikacija. Nivo postoperativnog bola je jako nizak, da u danima nakon operacije ne postoji potreba za upotrebom analgetika. Mačka tri dana nakon sterilizacije pije  antibiotsku terapiju.

Postoperativni tok traje jedan dan i nakon toga mačka se vraća normalnim fizičkim aktivnostima.