Pregled urina

Pregled urina (slika 1.) predstavlja relativno jednostavan test koji nam pruža važne informacije o fizičkim i hemijskim svojstvima uzorkovanog urina Vašeg ljubimca. Promenjene vrednosti urina najčešće ukazuju na postojanje problema u urinarnom traktu ili funkcionisanju bubrega. Takođe, rezultati urinoanaliza mogu pružiti značajne podatke koji mogu ukazati na postojanje problema u drugim organskim sistemima, ili na postojanje metaboličkih poremećaja, poput dijabetes melitusa. Urinoanalize su nezaobilazan postupak u procenjivanju funkcionisanja bubrega i urinarnog sistema, i treba da bude uključen u regularni godišnji kontrolni pregled zdravstvenog stanja Vašeg ljubimca.

Kompletan pregled urina podrazumeva određivanje:
• Fizičkih osobina
• Hemijskih osobina i
• Mikroskopski pregled sedimenta urina.

Normalan nalaz fizičkih osobina urina ne znači da su hemijska svojstva nepromenjena. Iz tih razloga, se obavezno sprovode hemijske analize kao i mikroskopski pregled sedimenta urina.

Kako se uzimaju uzorci za vršenje kompletnog pregleda urina?

Postoji tri načina na koji može da se uzme uzorak urina Vašeg ljubimca. Najbolji način predstavlja cistocenteza (Slika 2.). Ovaj način podrazumeva korišćenje igle kojom se prolazi kroz zid abdomena u mokraćnu bešiku i direktno uvlači urina u špric. Prednost ove metode je ta što urin nije kontaminiran sadržajem iz donjih partija urinarnog trakta koji može da interferira sa tumačenjem rezultata urinoanaliza.

Drugi način uzorkovanja je putem katetera (Slika 3.). Veoma tanak sterilni kateter se provuče kroz urinarni prolaz u mokraćnu bešiku i zatim se direktno u špric iz mokraćne bešike uzorkuje odgovarajuća količina urina za analize.

Treći način je najjednostavniji, i bazira se na uzimanju uzorka mokraće kada životinja samovoljno počne da urinira (Slika 4.). Trebalo bi da se kolektuje srednji mlaz takozvani “čist mlaz”. Prednost ove metode se ogleda u tome što vlasnik može to da uradi i kod kuće. Mana je upravo to što je veoma teško uhvatiti taj “čist mlaz”, odnosno srednji mlaz urina koji je reprezentativan uzorak za analize, i to što se na ovaj način uzorak urina veoma lagano kontaminira

Fizički pregled urina

Prilikom fizičkog pregleda urina utvrđuje se sledeće karakteristike urina:
• Miris
• Boja
• Bistrina
• Pena
• Specifična gustina

Fiziološka boja urina kod pasa i mačaka se kreće od bledo žute do ćilibarne, i uglavnom je bistra ili blago zamućena. Boja urina koja je previše tamno žuta može da ukaže da se radi o dehidrataciji, dok veoma bledo žuta boja ili bezbojna boja urina ukazuju na slabo koncentrovan urin i moguće poremećaje u funkcionisanju bubrega ili neku drugu bolest koja interferira sa normalnim koncentrisovanjem urina.

Ukoliko je boja urina (tabela 1) izmenjena, na primer u narandzastu, crvenu ili crnu boju, verovatno je nastala kao posledica prisustva pigmenata u urinu, čije prisustvo može da ukaže na prikriven razvoj ozbiljnog patološkog procesa u organizmu.

Tabela 1.

Boja	Mogući uzrok
Žuta (od svetlo do tamno-ćilibarno žute)	Normalna vrednost Fiziološka varijacija u boji  kao posledica količine pigmenata urohromogena (koji oksidira na vazduhu
Svetlo crvena	Prisustvo sveže krvi koja nije oksidirala
Crvena	Slobodan hemoglobin, odnosno lizirani eritrociti
Tamno-crvena do braon	Stariji (oksidirani) hemoglobin/ lizirani eritrociti, mioglobin
Roze-crvena	Kod konzumiranja cvekle ili hraniva koja sadrže crvenu boju
Tamno-žuta/zelenkasta	Bilirubin
Narandzasto-žuta	Tetraciklini

Zamućen (Tabela 2) urin nastaje najčešće kao posledica prisustva krvi, zapaljenja, kristala, sluzi, ili razorenih ćelija. Neophodno je pregledati mikroskopski sediment urina kako bi se ustanovio tačan razlog zamućenja.

Tabela 2.

Bistrina	Mogući uzrok
Bistar	Normalan nalaz
Zamućen	Sluz, fosfati, kristali, urati, ćelijski detritus
Mutan	Bakterije, gnoj, krv, cilindri
Veoma mutan	Bakterije, gnoj, krv, cilindri

Specifična gustina (tabela 3) jednostavno rečeno predstavlja koncentrovanje urina. Mokraća se sastoji od 95% vode i 5 % čvrstog materijala. Jedna od najbitnijh uloga bubrega u organizmu je da održava istu količinu vode u organizmu u veoma uskom rasponu fizioloških vrednosti. Ukoliko se zbog nekog patološkog procesa u organizmu količina vode poveća bubrezi će povećati izbacivanje vode iz organizma, kako bi izbacili taj višak zbog čega urin postaje razblažen odnosno blede boje. Ukoliko životinja iz određenog razloga ne dobija dovoljnu količinu vode, odnosno u slučaju nedostatka vode u organizmu bubrezi će sve više povlačiti vodu iz urina, zbog čega će koncentracija mokraće biti veća.

Tabela 3.

Vrednost specifične gustine
1.015-1.045  (pas)	1.035-1.060 (mačka)

U slučaju da postoji veoma visoka specifična gustina urina, ona ukazuje na dehidrataciju organizma. Postoje mnogi uzroci koji dovode do dehidratacije organizma, pa u zavisnosti i od drugih nalaza pristupiće se odgovarajućoj terapiji, odnosno između ostalog adekvatnoj nadoknadi tečnosti.

U slučaju niske specifične gustine pre svega treba imati u vidu da jedan nalaz u kojem je prisutna niža koncentracija mokraće ne mora da znači da u organizmu postoji patološki proces. Koncentracija mokraće može da varira tokom jednog dana. Međutim, ukoliko je nekoliko dana za redom koncentracija mokraće niža treba imati u vidu da može da ukaže na postojanje patološkog procesa i veterinar bi trebao da pristupi daljim analizama kako bi ustanovio o kom procesu se radi.

Tabela 4.

Miris	Mogući uzrok
Blag aromatičan miris urina	Normalna nalaz. Miris zapravo potiče od lako isparljivih masnih kiselina
Na amonijak	Nastaje usled hidrolize uree od strane  bakterija. Urinarne infekcije
Truležan miris	Kod bakterijskih infekcija poput: E.coli, Klebsiella
Sladunjav miris	Prisustvo ketonskih tela

Miris urina je specifičan za životinjsku vrstu i kod pasa je blago aromatičan. Sam miris zapravo potiče od lako isparljivih masnih kiselina i odstupanja u mirisu mogu da ukažu na pojedine patološke procese u organizmu (Tabela 4).

Hemijske osobine urina

Hemijska analiza urina (Slika 5) se vrši sa specijalnim trakama za urin, koje su plastične i imaju na sebi seriju testova. Svaki podeok trake meri vrednost određene hemijske komponente urina, tako što menja boju na osnovu koje se procenjuje koncentracija te komponente urina. Ove trake se utapaju u urin i vade se posle tačno određenog vremenskog intervala i očitavaju se vrednosti, tako što se vrši upoređivanje boje tih podeoka sa ponuđenim panelom, koji “prevodi” intenzitet boje u konkretne brojčane vrednosti.

Ovim urino test trakama mogu se odrediti sledeći hemijski parametri urina:
1. Proteini: Prisustvo proteina u urinu se zove proteinurija. U slučaju da se u uzorku urina nađu povišene količine urina uz povišennu vrednost specifične gustine urina, ne mora da znači da postoji neki poremećaj. Međutim, nalaz proteina u urinu sa manjom specifičnom gustinom predstvlja siguran znak koji ukazuje na postojanje nekog poremećaja u organizmu. Ovakav nalaz dalje mora da se ispita i zahteva dodatnu analizu kojom će se ispitati odnos proteina i kreatinina u urinu (slika)

2. Glukoza (šećer): Glukoza u urinu zdravih mačaka i pasa ne treba da bude prisutan. Prisustvo velikih količina glukoze u urinu može da ukaže na postojanje dijabetesa. Male količine glukoze u urinu mogu da ukažu i na postojanje bubrežnih bolesti kod pasa.

3. Ketoni: povišena količina ketona se može javiti kod pasa kod kojih je povećana potrošnja masti radi dobijanja potrebne energije za organizam. To se najčešće dešava kod pasa kod koji imaju dijabetes, kod ishrane sa malim unosom kalorične hrane (posna dijeta) ili kod gladovanja.

4. Krv: Prisustvo krvi najčešće ukazuje na postojanje krvi u urinarnom sistemu. Manje učestao razlog za pojavu krvi u urinu je postojanje hemolitične anemija, kod koje usled oštećenja eritrocita dolazi do oslobađanja hemoglobina u urinu, koji utiču na dobijanje pozitivnog rezultata na prisustvo krvi u urinu. Ponekad usled traume na mišićima može doći do oslobađanja mioglobina koji takođe mogu uticati da bude pozitivan nalaz na krv u uzorku.

5. Urobilinogen: Kada se detektuje mala količina urobilinogena u urinu, ona ukazuje da su bilijarni kanali prohodni i da žuč neometano protiče u creva, dok odsustvo ne ukazuje na opstrukciju bilijarnih kanala. Povećane količine se moug javiti i kod stanja poremećaja poput ciroze ili virusni hepatitis.

6. Bilirubin: Bilirubin je supstanca koja se proizvodi u jetri i normalno ekskretuje u žuči. Kod zdravih mačaka bilirubin se ne može naći u urinu ali kod zdravih pasa može se naći u malim količinama. Kod pojedinih bolesti količina bilirubina koja se nalazi u krvi se drastično povećava i posledično se filtruje putem bubrega, i na tej način dospeva u urin. Prisustvo bilirubina u krvi je često u vezi sa oštećenjima jetre ili ćelija krvi (hemolizom).

7. Ph urina predstavlja vrednost koja označava koliko je urin kiseo ili bazan. Na Ph vrednost urina može uticati vrsta hrane kojom se ljubimci hrane, ali je veomo često i pokazatelj metaboličkog statusa, i može biti pokazatelj prisustva infekcije ili prikrivenog patološkog procesa u organizmu Vašeg ljubimca koji se polako razvija. Ph vrednosti kod zdravih pasa i mačaka se kreće u između blago kiselih i bleago alkalnih vrednosti. Gornje ili donje vrednosti ili ekstremne varijacije najčešće ukazuju na postojanje bolesti. Na primer psi kod kojih su vrednosti urina uvek idu ka kiselijem urinu mogu da ukažu na moguć razvoj kalcijum oksalatno kamenje, sa druge strane kod pasa kod kojih je urin uvek bazan, postoji mogućnost nastanka urinarnih infekcija kao i struvitnog kamenja.

8. Nitriti imaju klinički značaj jer pozitivan rezultat na testu odnosno prisustvo nitrita može da ukaže na prisustvo gram negativnih bakterija koje redukuju nitrate i nitrite (e.coli, proteus, stafilokoke-one sintetišu reduktaze koje redukuju nitrate u nitrite). Takođe prisustvo nitrita mora de se vrši isključivo na svežem uzorku jer dugim stajanjem na sobnoj temperaturi kod kontaminiranog uzorka dolazi do brzog umnožavanja bakterija, pa to može dati lažnu sliku zdravstvenog stanja te jedinke.

Mikroskopski pregled sedimenta urina

Pregled urina nije kompletan bez mikroskopskog pregleda sedimenta urina. Posebno ukoliko Vaš veterinar sumnja da Vaš ljubimac ima probleme sa bubrezima, a rezultati hemijskih pretraga nisu ukazali na velika odstupanja. Različiti su protokoli koji se primenjuju u praksi po pitanju pregleda urina. U našoj ambulanti mikroskopski pregled sedimenta je obavezan deo kompletnog pregleda urina. Mikroskopskim pregledom sedimenta urina mogu se dobiti veoma značajni podaci koji ukazuju na postojanje bolesti ili njihovo odsustvo iz organizma Vašeg ljubimca. Mikroskopskim pregledom sedimenta mogu se uočiti sledeći elementi:

• Ćelije
Eritrociti: normalni i dizmorfni
Leukociti: neutrofili, limfociti, glirter ćelije, eozinofili
Epitelne ćelije: Skvamozni epitel (pločasti), tranzicioni epitel, renalne
tubularne epitelne ćelije, ovalna masna tela
• Cilindri: hijalini, granulirani, leukocitni, eritrocitni, masni, voštani
• Kristali: Urati, mokraćna kiselina, tripl fosfat, kalcijum oksalat, leucin, cistin, tirozin, sulfonamidi
• Bakterije
• Gljivice, Paraziti
• Spermatozoidi

Normalan urin, poreklom od zdrave jedinke može da sadrži u sebi nekoliko ćelija, detritus u maloj količini, kao i malu količinu kristala i nekoliko bakterija (posebno kod uzoraka urina prikupljenih kod kuće od strane vlasnika), nekoliko eritrocita i belih krvnih ćelija. Sve te rezultate treba tumačiti obazrivo, posebno u odnosu na relativnu gustinu i ph vrednost samog uzorka urina i tehničke uslove obrade, poput brzine centrifuge, dužine centrifugiranja i vremena pregleda uzorka od momenta uzorkovanja.

Šta nam može reći odnosno na šta nas može uputiti mikroskopski pregled sedimenta urina?

Eritrociti

U urinu zdravih ljubimaca može se naći mali broj eritrocita (slika 6.). Samo mesto, odnosno poreklo eritrocita u urinu se ne može precizno utvrditi, ali njihovim nalazom u urinu može se opravdano sumnjati da potiču iz bubrega, uretera, mokraćne bešike, uretre ili genitalnog trakta.

Leukociti

U urinu zdravih pasa i mačaka normalno je naći manji broj ćelija. Neutrofili su predominantni tip leukocita (Slika 7.) prilikom pregleda sedimenta urina. Fiziološke vrednosti leukocita u sedimentu urina ljubimca su:
• Uzorak uzet prilikom uriniranja: 0-8 ćelija
• Uzorak uzet kateterom: 0-5 ćelija
• Uzorak uzet cistocentezom: 0-3 ćelija

Neutrofili su za polovinu, jednom ili dva puta veći u odnosu na veličinu eritrocita. Zbog jasno izraženog jedra mogu se jasno razlikovati, ali ponekad zbog nastalog oštećenja i gubitka tipičnog oblika mogu se pomešati sa izgledom limfocita, tubularnih ili tranzicionalnih epitelnih ćelija.

Povećan broj leukocita u sedimentu urina se obeležava kao piurija i ukazuje na postojanje zapaljenj urinarnog trakta ili kontaminaciju poreklom iz genitalnog trakta. Kod drastičnog povećanja u broju leukocita obično se radi o bakterijskim urinarnim infekcijama ali može se raditi i o sterilnoj piuriji koja se javlja kod postojanja poremećaja u urinarnom traktu poput urolitijaza ili neoplazija.

Epitelne ćelije

Urin zdravih jedinki može sadržati nekoliko epitelnih ćelija (Slika 8). Samo povremeno male epitelne ćelije ili tranzicione bi trebalo da se vide prilikom pregleda uzorka sedimenta urina. Epitelne ćelije poreklom iz urinarnog trakta i genitalnog trakta značajno variraju u svojo veličini. Uobičajeno je da epitelne ćelije koje su poreklom iz bubrega su zapravo najmanje po veličini, druge male ćelije mogu biti poreklom iz uretera, mokraćne bešike, i proksimalnog dela uretre. Najveće neneoplastične ćelije su poreklom iz distalnog dela uretre, vagine ili prepucijuma.

Prilikom pregleda mogu se naći skvamozne epitelne ćelije, tranzicionalne epitelne ćelije, renalne tubularne ćelije i druge. Veliki broj tranzicionalnih epitelnih ćelija može ući urin kao posledica infekcija, zapaljenja, mehaničkog oštećenja (kateterizacija, urolitijaza), tumora ili hemijske iritacije (ciklofosfamide). Mogu se naći pojedinačno ili u grupama.

Cilindri

Cilindri su najčešće cilindrično-valjkastog oblika, formiraju se u renalnim tubulima i sačinjeni su od različitih ćelija i mukoproteinskog matriksa. Prilikom pregleda može se naći veoma veliki raspon različitih tipova i vrsta cilindra, od onih koji se pretežno sastoje od mukoproteina do onih koji se više sastoje od ćelija ili različitih granula. Tamm-Horsfall mukoprotein (THM) služi u formiranju jezgra (matriksa) kod većine cilindra. Serum proteini ne učestvuju u formiranju matriksa cilindra, ali njihovo prisustvo u tubularnoj tečnosti podstiče njihovo formiranje. THM protein se sekretuje u malim količinama kada imamo nepromenjene, odnosno normalno funkcionalne tubularne epitelne ćelije henleove petlje, distalnim i kolektivnim tubulima, i zapravo ovu su mesta gde se formira najveća količina cilindra. Međutim, drugi materijali poput ćelijskog debrisa, serum proteina, intraćelijskih organela, prisutnih u lumenu tubula tokom precipitacije matriksa biće zarobljeni za THM. Prisustvo fragmenata bubrežnih tubula u odnosu na prisustvo debrisa epitelijalnih ćelija, ukazuju na ozbiljna oštećenja bazalne membrane tubula i upućuju na postojanje ozbiljnog mehaničkog ili funkcionalnog oštećenja bubrega.

Cilindri imaju najčešće paralelne strane i jednaki su u dijametru celom svojom dužinom, krajevi su im najčešće zaobljeni. Sam dijametar najčešće zavisi od segmenta nefrona u kojem je cilindar i nastao. Veliki oblici verovatno nastaju ili iz kolektivnih tubula ili patološki proširenih delova distalnih tubula bubrega. Dok tanki oblici mogu normalno nastati u henleovoj petlji ili segmentu nefrona koji je kompresovan edemom.

Uglavnom kod zdravih pasa i mačaka nalaz ovakvih cilindra ne sme biti velik, mora se znati da nalaz dva hijalina i jednog granuliranog oblika cilindra se smatra dozvoljenim kod urina koji je srednje koncentrisan. Nijedan oblik cilindra ne bi smeo da bude ćelijske prirode.

Kada imamo povišen nivo cilindra u urinu to povećanje obeležavamo sa cilindrourija i ona nam ukazuje da postoji neka vrsta poremećaja koja se dešava u bubrezima. Oštećenja bubrega na nivou glomerula, tubula ili intersticijuma su praćeni cilindriurijom. Cilindri mogu biti: hijalini, ćelijski (epitelijalni, leukocitni, eritrocitni), granulirani i voštani(Slika 9.).

Urin poreklom iz mokraćne bešike zdrave jedinke je sterilna sredina. Distalni delovi uretre i genitalnog trakta imaju svoju mikrofloru koja prilikom kateterizacije ili slobodnog uzimanja uzorka prilikom voljnog uriniranja životinje mogu da kontaminiraju uzorak urina. Kontaminacija uzorka urina (slika 10.), bakterijama iz uretre koja nastaje prilikom uzimanja uzoraka kateterizacijom ili prilikom uriniranja životinje ne bi trebala da je velika tako da prilikom pregleda odmah nakon uzorkovanja urina (svežeg uzorka), ne bi trebalo da se vidi na mikroskopskom preparatu. Međutim, ukoliko je uzorak stajao malo duže na sobnoj temperaturi ovi kontaminenti mogu da se brzo umnože i postanu vidljivi prilikom pregleda. Nalaz hifa gljiva i kvasaca je obično posledica kontaminacije uzorka urina. Gljivična infekcija urinarnog trakta je relativno retka pojava kod ljubimaca, pasa i mačaka. Ukoliko se gljivična infekcija i javi najčešće nastaje kao posledica dugog davanja antibiotika ili kod terapije imunosupresivnim lekovima, mada može da se javi i kod obstrukcije u urinarnom traktu. Sistemske gljivične infekcije (blastomikoze), mogu da se identifikuju prilikom mikroskopskog pregleda sedimenta urina, ukoliko je urinarni ili genitalni trakt kolonizovan gljivama.

Kristali

Pronalaženje kristala u mikroskopskom preparatu sedimenta urina zavisi od više faktora:
• Stepena zasićenja urina prekursorima kristala
• Ph urina
• Relativne gustine
• Prisustva stimulatornih i inhibitornih agenasa kristala u urinu
• Vremena od trenutka uzorkovanja i vršenja analize
Kristalurija (Slika 11.) je često prisutna u urinu koji je bio prethodno zamrznut, ali neće biti prisutan u uzorku urinu koji je izanaliziran odmah nakon kolekcije uzorka. Takođe, pronađeni kristali u mikroskopskom preparatu sedimenta urina nakon zamrzavanja nisu od kliničkog značaja.

Struviti (Slika 12.), amorfni fosfati i oksalati su primeri kristala koji se ne mogu normalno naći u urinu zdravih ljubimaca. Mokraćna kiselina, kalcijum oksalati i cistin se mogu naći u urinu koji je kiseo, dok struviti (MgNH4PO4 x 6H2O ili poznat pod nazivom tripl fosfat), kalcijum fosfati, kalcijum karbonati, amorfni fosfati, i amonijum biurati se obično su prisutni kod baznog tipa urina. Specifične vrste kristala se mogu naći u sedimentu urina životinja koje primaju odgovarajuću medikamentoznu terapiju, posebno kada im se daju sulfonamidi. Kod zdravih pasa mogu biti prisutni bilirubinski kristali u urinu zdravih pasa koji je visoko koncentrisan.Urati se često mogu videti kod dalmatinaca i mogu se videti u urinu životinja koje imaju poremećaje u jetri ili imaju portosistemske šantove. Struvitni kristali se mogu naći u urinu mačaka sa idiopoatskim ili intersticijalnim cistitisom bez patofiziološkog značaja kod pasa i mačaka koji imaju struvitnu urolitijazu, ili u urinu zdravih ljubimaca.

Drugi elementi koji se mogu naći u urinu

Sperma može biti normalan nalaz prilikom pregleda sedimenta urina. Takođe, amorfni debris može biti fiziološki nalaz u urinu. Niti sluzi mogu biti prisutni u urinu zdravih pasa, dok povišena količina može biti usled zapaljenskih procesa u urogenitalnom traktu.

Retko jaja Dioctophyma renale ili Capillaria plicae, ili mikrofilarije Dirofilaria immitis mogu biti nađene u sedimentu urina. Refraktilne masne kapljice (Slika 13) mogu da se vide kada životinja boluje od dijabetes melitusa ili nefritičnog sindroma. Mnogi artefekti mogu biti prisutni u uzorku sedimenta urina i dovesti do pogrešnog tumačenja rezultata. Takođe, mnogi kontaminenti poput pamučnih i biljnih vlakana (Slika 14), dlake, praška hirurških rukavica, spora ili fekalnih kontaminenata se mogu naći u uzorku urina.

Ukoliko rezultati, nakon izvršenog kliničkog pregleda, i svih izvršenih analiza u laboratoriji “IVA VET”, ukažu na postojanje bubrežnog poremećaja može se izvršiti i test “UPRO/UCRE” odnosa na osnovu kojeg se može pouzdano reći da li se radi o poremećaju koji je nastao na nivou bubrega ili nekom drugom organskom sistemu. Takođe, ova analiza je veoma bitna jer na osnovu nje može veoma rano da se dijagnostikuju oštećenja bubrega vaših ljubimaca i spreče veća oštećenja bubrega, što će značajno produžiti životni vek Vašem ljubimcu.